Izmenom i dopunom čl. 29 st. 6 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administarciji propisano je da se ne može brisati iz odgovarajućeg registra (pravnih lica i preduzetnika) bez podnetog dokaza o ”prestanku poreskih obaveza”, ne starijeg od 5 dana pre dana podnošenja zahteva za brisanje, izdatog od strane nadležnog organa.

Poreska uprava je, stim u vezi, objavila uputstvo kojim svoje organizacione jedinice obaveštava da, u slučaju prestanka obavljanja delatnosti, na zahtev porekog obveznika i provere analitičkih kartica, izdaju unificirani obrazac uverenja za slučaj da su sve obaveze izmirene. Međutim, kako stoji u tom obaveštenju, ukoliko je obvezniku odloženo plaćanje poreskog duga ili se nalazi u postupku nirovanja shodno Zakonu o uslovnom otpisu kamate i mirovanja poreskog duga to uverenje se ne izdaje.

Na ovaj način se subjekt koji želi da se briše iz registra obavezuje da dokazuje da je izmirio sve poreske obaveze, uz obavezu plaćanja administrativne takse u iznosu od 560 dinara ?! Napominjemo da se moraju podneti dokazi i od republičke i lokalne uprave prihoda.

Postavlja se pitanje šta sa spornim dugovanjima prema stanju u knjigovodstvenim evidencijama koji se vodi kod poreskih uprava jer, u praksi, postoji veliki broj nerešenih zahteva za ispravke grešaka putem preknjižavanja, doknjižavanja, storniranja i dr.

Obzirom da preduzetnici, inače, za obaveze svoje radnje odgovaraju ličnom imovinom, kao i ortaci u OD, komplementara u KD, a u slučaju člana DOO i komanditora u KD, do visine neunetog upisanog uloga, postavlja se pitanje opravdanosti ove izmene Zakona.