OSNIVANJE
Da biste svoju ideju sproveli u delo i započeli biznis neophodno je, osim toga što znate šta biste 
i kako radili, da znate u kojoj zakonskoj formi registrovati tu delatnost (da li kao privredno društvo, zadrugu, udruženje ili kao preduzetnik, npr.), pri čemu treba znati da se određene privredne delatnosti mogu obavljati i od strane tkzv. ‘’nedobitnih organizacija’’, kao što su udruženja, sportske organizacije i slično.
Takođe, u slučaju privrednih društava, treba znati i koji oblik organizovanja registrovati, da li kao ortačko, komanditno, društvo sa delimičnom odgovornošću ili akcionarsko društvo, i td.
Stoga, predlažemo da odluku o obliku organizovanja donesete u konsultaciji sa stručnim timovima, kakvim raspolaže ova agencija.
Kada je valjana odluka doneta ostaje samo sprovođenje te odluke, što podrazumeva : donošenje odgovarajućeg osnivačkog akta, a za neke oblike i statuta, u pisanoj formi; popunjavanje registracione prijave i kompletiranje dokumentacije za predaju nadležnoj Agenciji za privredne registre.
Za navedene akte za registraciju, na web site Agencije (www.apr.gov.rs) postavljeni su modeli tih akata koje možete preuzeti, sami popuniti i podneti ih na registraciju.
Međutim, da bi ste to samostalno uradili treba da znate kako su zakonom uređena ta pitanja poput : naziva – poslovnog imena firme; pretežne delatnosti koju će ista obavljati, odrediti organe (skupština društva, nadzorni odbor i direktor-i tog privrednog društva, u zavisnosti za koji način upravljanja ste se odlučili ( jednodomni ili dvodomni ); osnovni kapital, uloge osnivača i udele, kao i druga pitanja.Ovo ima posebnu težinu u slučaju višečlanog društva gde međusobne odnose osnivača treba urediti tako da se omogući nesmetan rad i funkcionisanje prilikom donošenja upravljačkih odluka i, time, predupredile blokade u odlučivanju.
Pored ovoga, treba imati u vidu i obaveze i odgovornosti koje se odnose na izabrani oblik organizovanja, počev od odgovornosti osnivača, do obaveza na ime poreza, doprinosa i dr. javnih prihoda.
Kako su navedene stvari regulisane mnoštvom propisa predlažemo da prethodno konsultujete profesionalce kako bi unapred sagledali sve aspekte mogućih rešenja i predupredili reperkusije.
PROMENE
U toku trajanja privrednog subjekta vrlo često se ukazuje potreba za izmenama osnivačkih akata u pogledu npr. : promena pravne forme (oblika organizovanja), naziva – poslovnog imena, sedišta, pretežne delatnosti, organa, zastupnika, ogranaka, povećanja ili smanjenja osnovnog kapitala i dr., a na osnovu odluke nadležnog organa tog privrednog društva.
Navedvene izmene obavezno se registruju u Registru, koji se vodi kod Agencije za privredne registre, što podrazumeva izradu izmena odgovarajućih akata u pisanoj formi, radi registracije.
Zakonom je predviđena i obaveza da se, u slučaju navednih izmena, sačinjava i prečišćeni tekst osnivačkog akta i isti podnosi Registratoru, zajedno sa registracionom prijavom promene.
Za navedene akte za registraciju, na web site Agencije ( www.apr.gov.rs ) postavljeni su modeli tih akata koje možete preuzeti, sami popuniti i podneti ih na registraciju.
Međutim, da bi ste to samostalno uradili, a da akti budu u skladu sa Zakonom, treba da znate kako su zakonom uređena ta pitanja, poput : naziva – poslovnog imena firme; pretežne delatnosti koju će ista obavljati, odrediti organe (skupština društva, nadzorni odbor i direktor-i tog privrednog društva, u zavisnosti za koji način upravljanja ste se odlučili ( jednodomni ili dvodomni ); osnovni kapital, uloge osnivača i udele, kao i druga pitanja.Ovo ima posebnu težinu u slučaju višečlanog društva gde međusobne odnose osnivača treba urediti tako da se omogući nesmetan rad i funkcionisanje prilikom donošenja upravljačkih odluka i, time, predupredile blokade u odlučivanju.
Pored ovoga, treba imati u vidu i obaveze i odgovornosti koje se odnose na izabrani oblik organizovanja, počev od odgovornosti osnivača, do obaveza na ime poreza, doprinosa i dr. javnih prihoda.
Kako su navedene stvari regulisane mnoštvom propisa predlažemo da prethodno konsultujete profesionalce kako bi unapred sagledali sve aspekte mogućih rešenja.
BRISANJE IZ REGISTRA
Brisanje iz Registra privrednih subjekata može se izvršiti u sledećim slučajevima :
- nakon sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije,
- nakon okončanja stečajnog postupka,
- odlukom ili prestankom postojanja osnivača ogranka/predstavništva stranog privrednog društva, i
- usled statusne promene koja za posledicu ima brisanje nekog od učesnika (podela, spajanje i sl.).
Likvidacija se sprovodi kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza, ukoliko ih ima, odlukom ortaka, komplementara ili skupštine. Tom odlukom imenuje se i likvidacioni upravnik koji sprovodi postupak likvidacije i odgovara za zakonitost. Ista počinje danom registracije odluke o likvidaciji u Registru.
Na osnovu knjigovodstvenog stanja likvidacioni upravnik sačinjava početni likvidacioni bilans sa stanjem na dan otvaranja postupka likvidacije koji se registruje u Registru finansijskih izveštaja, kao vanredni finansijski izveštaj.
Na osnovu stanja obaveza po početnom bilansu likvidacioni upravnik obaveštava sve poznate poverioce o pokretanju postupka likvidacije i poziva ih da prijave svoja potraživanja u zakonskom roku.
U toku likvidacije subjekt likvidacije više ne obavlja redovne poslovne aktivnosti već radi na izmirenju obaveza iz imovine (novčana sredstva, potraživanja, osnovna sredstva i dr.).
Nakon izmirenja obaveza sačinjava se konačni likvidacioni bilans i isti se registruje u Registru finansijskih izveštaja, kao vanredni finansijski izveštaj.
Na kraju likvidacioni upravnik sačinjava izveštaj o sprovedenom postupku likvidacije sa predlogom raspodele ostatka imovine kojim se utvrđuje likvidacioni ostatak i dostavlja skupštini na usvajanje, nakon čega se može izvršiti brisanje iz Registra, podnošenjem zahteva i propisane dokumentacije.
Ova agencija ima dugogodišnje iskustvo u donošenju akata i registarciji likvidacija, a ukoliko privredno društvo raspolaže znatnim likvidacionim ostatkom, nakon izmirenja svih obaveza, predlažemo da za likvidacionog upravnika imenujete nekoga iz ove agencije ko ima iskustva u sprovođenju postupka likvidacije i, na kraju, odgovara za zakonitost osnivačima, državnim organima i trećim licima.
Stečaj se sprovodi od strane privrednog suda na predlog poverilaca, u skladu sa Zakonom o stečaju. Postupak počinje donošenjem odluke nadležnog suda o otvaranju stečajnog postupka što se registruje i u Registru podnošenjem zahteva sa prilogom kopije sudske odluke. Takođe, registruju se i sve promene nastale u toku postupka stečaja (zastupnika, obustave postupka stečja i osnivača u slučaju prodaje stečajnog dužnika i dr.), na osnovu sudskih odluka.
Za navedene akte za registraciju, na web site Agencije ( www.apr.gov.rs ) postavljeni su modeli tih akata koje možete preuzeti, sami popuniti i podneti ih na registraciju.
Međutim, da bi ste to samostalno uradili treba da imate u vidu i obaveze i odgovornosti koje proizilaze u slučaju brisanja , počev od odgovornosti zastupnika i osnivača, do obaveza na ime poreza, doprinosa i dr. javnih prihoda.
Kako su navedene stvari regulisane mnoštvom propisa predlažemo da prethodno konsultujete profesionalce kako bi unapred sagledali sve aspekte mogućih rešenja.