Koja akta iz oblasti radnih odnosa i zaštite na radu poslodavac mora da ima?

Shodno odredbama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013 – dalje: Zakon) i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005), poslodavci, koji imaju šest i više zaposlenih su u obavezi da:

• donesu pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova;
• urede prava, obaveze i odgovornosti u oblasti radnih odnosa i to kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu;
• urede prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i to kolektivnim ugovorom (kod poslodavca) o bezbednosti i zdravlju na radu, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili ugovorom o radu;
• organizuju poslove bezbednosti i zdravlja na radu i donesu odluku o imenovanju lica za bezbednost i zdravlje na radu, koje treba da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; izuzetak – poslodavci, koji imaju do deset zaposlenih, a pretežna delatnost za koju su registrovani ne spada u visokorizične delatnosti, ukoliko sami sebe imenuju za lice za bezbednost i zdravlje na radu ne moraju imati položen stručni ispit;
• donesu odluku o pokretanju postupka procene rizika, plan sprovođenja postupka procene rizika i akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini;
• izvrše osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i o tome poseduju dokaz – propisan obrazac broj 6;
• izvrše osposobljavanje najmanje 2% zaposlenih u jednoj radnoj smeni, uključujući zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, za pružanje prve pomoći, kao i osposobljavanje tehničkog i nadzornog osoblja za pružanje prve pomoći;
• formiraju, vode i čuvaju propisane evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• poseduju propisanu dokumentaciju za opremu za rad, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i opasne materije;
• poseduju izveštaje o izvršenim prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, na određenim poslovima ili rukuju pojedinom opremom za rad;
• poseduju stručne nalaze – izveštaje o izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad i ispitivanju uslova radne okoline sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za
  bezbednost i zdravlje na radu.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova

Inspekcijskim nadzorom u oblasti radnih odnosa se, između ostalog, utvrđuje:
– koliko poslodavac ima zaposlenih – ukoliko ima šest i više zaposlenih, konstatuje se da li je doneo pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i
– ko je doneo pravilnik, s tim da isti u pravnom licu može doneti samo direktor, a ako nema direktora, već njegovu funkciju vrši predsednik upravnog odbora, pravilnik donosi to lice, ukoliko ga je u tom smislu pismenim putem ovlastio upravni odbor, dok preduzetnik sam donosi navedeni pravilnik.
Shodno članu 24. Zakona, radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđenim Zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Navedeni pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.
Obaveza donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih, već na poslodavce, koji imaju šest i više zaposlenih.
Jedini opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa je uzrast od 15 godina. Posebni uslovi su stručna sprema (određena prema vrsti i stepenu) i drugi uslovi za rad na određenim poslovima.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova grupišu se poslovi po vrsti, srodnosti, odgovornosti, uslovima rada i drugim kriterijumima i utvrđuje im se, po pravilu, određeni naziv.

Za svaki skup poslova utvrđuju se i uslovi rada koje zaposleni mora da ispunjava da bi ih obavljao. Oni čine posebne uslove za zasnivanje radnog odnosa.

Posebnih uslova ima više, ali su svi „vezani“ za rad na određenim poslovima. Te uslove utvrđuje zakon (npr. za školske ili univerzitetske nastavnike), ili navedeni pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Od tih uslova, zakon imenuje samo stručnu spremu, podrazumevajući pod istom stepen i vrstu stručne spreme u okviru utvrđenog stepena, ali jasno stavlja do znanja da lice koje zasniva radni odnos mora da ispunjava i druge posebne uslove za rad na određenim poslovima. Drugi uslovi se utvrđuju slobodno, a mogu se odnositi na: radnu sposobnost, radno iskustvo, položen stručni ispit, znanje stranog jezika, naročitu zdravstvenu sposobnost i pol ukoliko su u pitanju specifični poslovi koji zahtevaju ispunjenost istih s obzirom na uslove rada, određena lična svojstva i dr.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova ne mora da sadrži i opis poslova koji se obavljaju u okviru određene grupe poslova sistematizovane pod određenim nazivom. Ukoliko pravilnik sadrži ovaj opis, mora se voditi računa da u okviru opisa nije utvrđeno „i drugi poslovi po nalogu neposrednog rukovodioca“ ili slično, jer saglasno odredbi člana 24. Zakona, svi poslovi moraju biti određeni, što znači jasno definisani.

Uređivanje prava, obaveza i odgovornosti u oblasti radnih odnosa – kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu

Inspekcijskim nadzorom se utvrđuje način uređivanja prava, obaveza i odgovornosti iz oblasti radnih odnosa kod poslodavca, odnosno da li su ista utvrđena:

• kolektivnim ugovorom,
• pravilnikom o radu ili
• ugovorom o radu.

Kolektivni ugovor i pravilnik o radu su opšta akta u smislu člana 8. Zakona.

Kolektivni ugovor kod poslodavca

Postoje tri vrste kolektivnih ugovora: opšti, posebni i pojedinačni.

Opšti kolektivni ugovor se zaključuje za teritoriju čitave Republike Srbije.

Posebni kolektivni ugovor se zaključuje za: određenu oblast rada, određenu teritoriju, određenu kategoriju poslodavaca i određenu kategoriju radnika zaposlenih. Kolektivni ugovor kod poslodavca (pojedinačni kolektivni ugovor) zaključuje se za određenu radnu sredinu.

Pravilnik o radu se donosi kad ne postoje uslovi da se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca urede kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa kod poslodavca po pravilu regulišu se kolektivnim ugovorom, ako su za to ispunjeni uslovi (ako sindikat kod poslodavca ispunjava uslove reprezentativnosti, ako je zaključen sporazum o udruživanju – radi zaključivanja kolektivnog ugovora i ako je postignuta saglasnost učesnika za zaključivanje kolektivnog ugovora).

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa regulisaće se pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ako:

1.  kod poslodavca nije organizovan sindikat, ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
2.  nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključenja kolektivnog ugovora (inicijativa treba da sadrži predlog za zaključenje novog kolektivnog ugovora ili izmene i dopune kolektivnog ugovora koji je na snazi);
3. sindikat i poslodavac ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora i
4.  sindikat u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora ne prihvati inicijativu poslodavca, a poslodavac želi da opštim aktom postavi okvire za zaključivanje ugovora o radu.

Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a ako kod poslodavca isti nije obrazovan onda direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom, dok kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica (preduzetnik), pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti.
Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor se zaključuje na period do tri godine. Po isteku ovog roka kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora. Važenje kolektivnog ugovora pre isteka roka na koji je zaključen može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom, ali na način kako je to utvrđeno tim ugovorom. U slučaju otkaza kolektivnog ugovora isti se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.

Kolektivni ugovor i pravilnik o radu, kao opšti akti i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog jesu ništave. Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom, a pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.

Ugovor o radu predstavlja individualni pravni akt kojim se materijalizuje i institucionalizuje saglasnost volja između subjekata radnog odnosa, poslodavca i zaposlenog, kojim se zasniva radni odnos. Ugovor o radu se zaključuje u pisanoj formi.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpiše zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik, odnosno zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:

1.  u pravnom licu – direktor ili zaposleni koga on ovlasti;
2.  kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti.

Ovlašćenje koje se daje mora biti sačinjeno u pisanom obliku.

Ugovor o radu se zaključuje na neodređeno ili određeno vreme. U ugovoru o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje je zaključen smatra se ugovor o radu na neodređeno vreme.

Dakle, ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku, a ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu na navedeni način smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Obavezna sadržina ugovora o radu propisana je članom 33. Zakona i to:

1. naziv i sedište poslodavca;
2.  ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3.  vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;
4.  vrsta i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja – ugovora o radu treba da sadrži naziv i opis poslova koje zaposleni obavlja shodno pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ako se radi o poslodavcu koji je dužan da donese ovaj akt. Kod poslodavca koji nisu dužni da donesu ovaj akt, opis poslova treba da sadrži sveobuhvatan opis poslova koje zaposleni obavlja.
5.  mesto rada (geografsko određenje);
6.  način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7.  trajanje ugovora o radu na određeno vreme (ako se radni odnos zasniva na određeno vreme, po pravilu, treba uneti tačan datum i godinu do kada zaposleni zasniva radni odnos. Ukoliko to nije moguće, u pojedinim slučajevima, kao što je povećan obim posla ili zamena odsutnog zaposlenog, treba utvrditi najduže trajanje radnog odnosa na određeno vreme);
8.  dan početka rada;
9.  radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10.  novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
11.  rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
12.  pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;
13.  trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Osim ovih obaveznih elemenata, ugovorom o radu se mogu regulisati pravo na stručna usavršavanja, specijalizaciju, dužina godišnjeg odmora, probni rad kod prijema novog zaposlenog, uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa pripravnikom, trajanje pripravničkog staža, obaveza polaganja stručnog ispita, zabrana konkurencije, povrede radne obaveze i dr.
Ako kod poslodavca prava, obaveze i odgovornosti nisu uređeni opštim aktom, tada se moraju urediti ugovorom o radu. U ovom slučaju ugovor o radu je akt o zasnivanju radnog odnosa i akt kojim se uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa. Ugovor o radu u ovom slučaju ima i normativno dejstvo, jer, pored obaveznih elemenata ugovora o radu, njime se uređuju prava i obaveze zaposlenog i poslodavca koja se u skladu sa zakonom uređuju opštim aktom.

Uređivanje prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu i ugovor o radu

U postupku inspekcijskog nadzora, u delu koji se odnosi na uređivanje prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, utvrđuje se da li je shodno članu 14. Zakona o bezbednosti i zdravlju na raduposlodavac utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno na koji način je to učinio – kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu (ukoliko ima do deset zaposlenih).

Dosadašnja praksa je pokazala da poslodavci prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uglavnom uređuju:

• kolektivnim ugovorom (kod poslodavca) o bezbednosti i zdravlju na radu,
• pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu i
• ugovorom o radu.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, a ni Zakonom, nisu posebno određena pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koje poslodavac mora da uredi kolektivnim ugovorom o bezbednosti i zdravlju na radu, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu i ugovorom o radu, osim što je:

• odredbom člana 6. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisano da se posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih (naročito sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida i profesionalno obolelih, uređuju Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, pa proističe da je ovo jedno od pitanja koje poslodavac obavezno mora da uredi u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, na jedan od napred navedenih načina (kolektivnim ugovorom, pravilnikom, ili ugovorom o radu),
• odredbom člana 44. stav 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisano da se postupak izbora i načina rada predstavnika zaposlenih i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom, uređuje kolektivnim ugovorom, pa proističe da je ovo jedno od pitanja koje poslodavac mora da uredi-utvrdi i to isključivo kolektivnim ugovorom,
• odredbom člana 21. stav 2. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2006, 84/2006 – ispr. i 30/2010), propisano da se do donošenja akta o proceni rizika, mere bezbednosti i zdravlja na radu koje se sprovode radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom sprovode saglasno odredbama opšteg akta ili ugovora o radu kojima se kod poslodavca uređuju prava obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pa proističe da poslodavac, na primer opštim aktom ili ugovorom o radu može da utvrdi sredstva lične zaštite na radu koja pripadaju zaposlenom za vreme rada na određenom radnom mestu (obavljanju određenih poslova ili rukovanju pojedinom opremom za rad i dr.), kao i sve druge mere čije će sprovođenje dovesti do sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, s tim što će se te odredbe primenjivati do donošenja akta o proceni rizika, odnosno što im je ograničeno vreme primene.

Prema tome, osim pitanja definisanog u članu 6. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, nisu posebno određena pitanja koja poslodavac mora da uredi-utvrdi na jedan od napred navedenih načina, što poslodavcu, ali i sindikatu, ostavlja punu slobodu u utvrđivanju prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno punu slobodu u izboru pitanja koja će urediti radi sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu – donošenje odluke o imenovanju lica za bezbednost i zdravlje na radu

Poslodavac je dužan da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, koje može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit.

Poslodavac je dužan da aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova.

Poslodavac može da angažuje putem ugovora pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. U tom slučaju poslodavac, u skladu sa ugovorom, lice za bezbednost i zdravlje na radu određuje iz reda zaposlenih kod tog pravnog lica ili preduzetnika vodeći računa da to lice mora da bude u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, da je sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke (tehničke, zaštite na radu, medicine rada, higijene rada, organizacije rada i dr.), da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno zaštite na radu.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu učestvuje u pripremi akta o proceni rizika, daje savete poslodavcu u vezi opreme za rad i sredstava i opreme lične zaštite na radu, učestvuje u organizaciji radnog mesta u smislu obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada, organizuje obavljanje preventivnih i periodičnih pregleda uslova radne okoline i opreme za rad, predlaže mere za poboljšanje uslova rada a naročito na radnim mestima sa povećanim rizikom, svakodnevno kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje na radu, prati stanje u vezi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, osposobljava zaposlene za bezbedan rad, priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu, zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenih, sarađuje sa medicinom rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i vodi propisane evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca. Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o izrečenoj zabrani rada, a ako poslodavac i pored toga nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu je dužno da izvesti inspekciju rada.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam bez položenog stručnog ispita, ako ima do deset zaposlenih i to u delatnosti trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno komunalnim delatnostima. U tom slučaju poslodavac je dužan da pismenim aktom odredi sebe za lice za bezbednost i zdravlje na radu. Ukoliko lice za bezbednost i zdravlje na radu odredi iz reda svojih zaposlenih, tada taj zaposleni mora imati položen stručni ispit.

Procena rizika na radnom mestu u radnoj okolini – obaveza poslodavca da donese odluku o pokretanju postupka procene rizika, plan sprovođenja postupka procene rizika i akt o proceni rizika

Procena rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog zasniva se na utvrđivanju štetnosti i opasnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da dovedu do povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Pismeni akt o obavljenoj analizi i proceni opasnosti i štetnosti, odnosno rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog, predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u kome poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i u radnoj okolini i utvrđuje mere i prioritete za poboljšanje uslova rada i otklanjanje rizika i njihovo svođenje na najmanju moguću meru. U domaćem zakonodavstvu, pravni osnov za procenu rizika sadržan je u članu 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedenom odredbom je utvrđeno da:

• je poslodavac dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje;
• je poslodavac dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i štetnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
• se akt o proceni rizika zasniva na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog, kao i
• način i postupak procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad – Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

Cilj donošenja akta o proceni rizika je da poslodavac u svakom trenutku ima uvid u stanje bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno da može upravljati primenom propisanih mera za bezbedan i zdrav rad njegovih zaposlenih.

Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu, oboljenje ili oštećenje zdravlja i utvrđuje mogućnost, odnosno način sprečavanja ili smanjenja rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

Radno mesto, jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca u objektu na otvorenom, na gradilištu, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima i sl. u kojima zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom od strane poslodavca.

Radna okolina, jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnos u procesu rada.

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada, sa procenom rizika od povreda na radu i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Radno mesto sa povećanim rizikom, jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom postoje opasnosti koje mogu da ugroze bezbednosti i/ili zdravlje zaposlenog.

Na osnovu utvrđene štetnosti i opasnosti na radnom mestu i radnoj okolini i procenjenih rizika od mogućih povreda poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika utvrdi organizaciju sprovođenja mera za otklanjanje rizika i primenu mera kojima osigurava bezbedan i zdrav rad zaposlenih.

Sprovođenje mera utvrđenih aktom o proceni rizika predstavljaju prava, obaveze i odgovornosti kako odgovornih lica, tako i svakog zaposlenog u svom delokrugu rada.

Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem odluke o pokretanju postupka procene rizika.

Odlukom o pokretanju postupka procene rizika poslodavac određuje jedno ili više odgovornih lica za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (stručno lice). Stručno lice poslodavac određuje iz reda svojih zaposlenih sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Za vršenje procene rizika poslodavac može da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, s tim što se ugovorom o angažovanju određuju jedno ili više stručnih lica iz reda zaposlenih (u skladu sa Zakonom) kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanje potrebne za vršenje procene rizika, koja su odgovorna za sprovođenje postupka procene rizika (član 18. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini).

Stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika, sa propisanim elementima iz člana 19. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koja mora biti odobren od strane poslodavca. Navedeni plan čini sastavni deo dokumentacije o proceni rizika uz koji mora biti priložena fotokopija licence na ime angažovanog pravnog lica, odnosno preduzetnika, za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac, po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i utvrđivanja opasnosti i štetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti i utvrđivanja načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika, donosi zaključak koji sadrži:

• sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika,
• radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom,
• prioritete u otklanjanju rizika,
• izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Poslodavac je dužan da osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Posebnim delom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno odredbama čl. 27. do 31, bliže se uređuju i određuju obaveze poslodavca u vezi ovog pitanja, način i postupak osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, kao i način i postupak obaveštavanja/informisanja kako zaposlenih, tako i svakog drugog lica koje se nađe u radnoj okolini poslodavca u vezi sa rizicima po zdravlje i bezbednost u toku svojih aktivnosti, tj. u vezi sa opasnim mestima, opasnostima i štetnostima, merama bezbednosti koje mora da primeni, bezbednim zonama za kretanje i dr.

Odredbom člana 27. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da:

1. 1. je poslodavac dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad:- kod zasnivanja radnog odnosa,
      – kod premeštaja na druge poslove,
      – prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i
      – kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.je poslodavac dužan da
   2. zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika;
   3. poslodavac osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, obezbeđuje odnosno vrši u toku radnog vremena i da troškovi tog osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog;
   4. osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta;
   5. je poslodavac dužan, ako odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, da tog zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta;

Odredbom člana 28. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisano je da:

1. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, poslodavac obavlja teorijski i praktično;
2. se provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja na radnom mestu;
3. se periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog, koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, vrše na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika;

Osim ovog, napred navedenog, „klasičnog“ osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, Zakon uređuje i pitanje dodatnog osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad tako što odredbama člana 30. propisuje, odnosno utvrđuje da:

1. je poslodavac dužan, da kada tehnološki postupak zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, zaposlenog upozna o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštenja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi;
2. se u izuzetnim slučajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu dati u usmenoj formi;
3. je poslodavac dužan da obezbedi da zaposlena žena za vreme trudnoće, zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošću, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećana bezbednosti i zdravlja na radu.

Dokaz da je poslodavac osposobio zaposlenog za bezbedan i zdrav rad jeste popunjen Obrazac 6 – EVIDENCIJA O ZAPOSLENIMA OSPOSOBLJENIM ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD, koji potpisuju poslodavac, lice za bezbednost i zdravlje na radu i zaposleni, a koji je sastavni deo Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2007).

Osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći – neophodnost posedovanja dokaza o istom – zapisnik ili uverenje službe medicine rada ili Crvenog krsta

U postupku vršenja nadzora proverava se da li poslodavac postupa u skladu sa odredbama člana 15. stav 1. tačka 9) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i odredbama Pravilnika o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i o organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu („Sl. list SFRJ“, br. 21/71).

U postupku nadzora, utvrđuje se:

1. broj zaposlenih kod poslodavca (u prostorijama sedišta – odvojene jedinice – gradilišta i dr.) u zavisnosti od toga gde se vrši nadzor;
2. da li je poslodavac sproveo osposobljavanje zaposlenih, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, za pružanje prve pomoći (kao dokaz prihvata se dokument službe medicine rada ili Crvenog krsta – zapisnik, uverenje i sl.);
3. da li je sproveo osposobljavanje najmanje 2% zaposlenih u jednoj radnoj smeni, uključujući zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, za pružanje prve pomoći;
4. da li je sproveo osposobljavanje zaposlenog tehničkog i nadzornog osoblja (predradnika, poslovođa, smenovođa, lica za bezbednost i zdravlje na radu, upravnika, nadzornika, šefova gradilišta, odgovornih izvođača radova i sl.) za pružanje prve pomoći;
5. da li na lako pristupačnom mestu postoje ormarčić ili torba snabdeveni sanitetskim materijalom i sredstvima za pružanje prve pomoći i to:- do 10 zaposlenih (ormarčić ili torba)
   – na svakih 50 zaposlenih (ormarčić)
6. da li je na ormarčiću za prvu pomoć označena adresa i broj telefona najbliže zdravstvene ustanove i da li se u istom nalazi uputstvo za rukovanje sredstvima za pružanje prve pomoći i uputstvo o načinu pružanja prve pomoći pri povredama i naglim oboljenjima zaposlenih na radu.

U najvećem broju privrednih subjekata minimalni broj zaposlenih koje treba osposobiti za pružanje prve pomoći (2%) biće manji od jedan.

U takvim slučajevima inspektor rada nalaže osposobljavanje zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, kao i tehničkog i nadzornog osoblja.

Ukoliko ne postoje radna mesta sa povećanim rizikom nalaže se samo osposobljavanje tehničkog i nadzornog osoblja obavezno uključujući lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – obaveza poslodavca da popuni 14 obrazaca

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđene su obaveze poslodavca vezane za vođenje i čuvanje evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Pravilnikom o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu propisuje se način vođenja i rokovi čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i način unošenja podataka.

Poslodavci su dužni da vode i čuvaju evidencije o:

• radnim mestima sa povećanim rizikom (Obrazac 1),
• zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta (Obrazac 2),
• povredama na radu (Obrazac 3), profesionalnim oboljenjima (Obrazac 4) i bolestima u vezi sa radom (Obrazac 5),
• zaposlenima osposobljenima za bezbedan i zdrav rad (Obrazac 6),
• opasnim materijama koje koristi u toku rada (Obrazac 7),
• izvršenim ispitivanjima radne okoline (Obrazac 8),
• izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad (Obrazac 9) i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (Obrazac 10),
• prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana (Obrazac 11), profesionalnih oboljenja (Obrazac 12), odnosno oboljenja u vezi sa radom zaposlenog (Obrazac 13) i opasnih pojava koje bi mogle da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih (Obrazac 14).

Obrasce o evidencijama popunjava i potpisuje lice za bezbednost i zdravlje na radu, a overava poslodavac.

Obrazac 6 – evidenciju o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad potpisuje i zaposleni.

Odredbama člana 17. Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu utvrđeno je da je poslodavac dužan da čuva evidencije, odnosno obrasce i to:

• obrasce 1, 2, 3, 4, 5, 6, 11, 12, 13, 14 – 40 godina
• obrasce 8, 9 i 10 – šest godina od dana prestanka važenja stručnog nalaza, odnosno izveštaja
• obrazac 7 – tri godine od dana prestanka korišćenja opasne materije.

Obrasci na kojima se vode i čuvaju propisane evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, dati su u Pravilniku o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Propisana dokumentacija za opremu za rad, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i opasne materije

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu i opasne materije, samo ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje, u kojoj je proizvođač, odnosno isporučilac naveo sve bezbednosno-tehničke podatke, važne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu, kao i da je dužan, kada je to potrebno, da obezbedi prevod dokumentacije na jezik koji zaposleni razume.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisano da:

• oprema za rad jeste mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl;
• sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu, jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog;
• opasne materije, jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da izuzetno, kada nije u mogućnosti da obezbedi propisanu dokumentaciju, tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda.

Pravno lice registrovano za kontrolu kvaliteta proizvoda je ono pravno lice koje je akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije za obavljanje poslova ispitivanja i koje poseduje Rešenje o utvrđivanju obima akreditacije.

Spisak akreditovanih laboratorija se može naći na sajtu Akreditacionog tela Srbije (www.ats.rs).

Propisani lekarski pregledi zaposlenih

Poslodavac je dužan da prati zdravstveno stanje pojedinih kategorija zaposlenih, odnosno ima obavezu da prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrši na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu koje sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.
Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom („Sl. glasnik RS“, br. 120/2007 i 93/2008), uređen je način, postupak i rokovi vršenja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda zaposlenih.

Prethodne i periodične lekarske preglede vrši služba medicine rada koja koristi podatke iz akta poslodavca o proceni rizika – o faktorima rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom i o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati zaposleni.
Prethodni lekarski pregled zaposlenog vrši se:

• pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• pre premeštaja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom,
• prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom na kome zaposleni radi,
• ukoliko je zaposleni raspoređen na radno mesto sa povećanim rizikom, a imao je prekid u obavljanju poslova na tom radnom mestu duži od 12 meseci.

Prethodni lekarski pregled vrši se radi utvrđivanja i ocenjivanja posebnih zdravstvenih uslova, odnosno sposobnosti zaposlenog za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad – u odnosu na faktore rizika utvrđene aktom o proceni rizika kod poslodavca.

Poslodavac zaposlene na periodični lekarski pregled upućuje:

• najkasnije 30 dana pre isteka roka utvrđenog Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom,
• nakon zaključivanja bolovanja po osnovu teške povrede na radu,
• posle bolesti ili povrede koji nisu u vezi sa radom – ako postoji sumnja na smanjenu radnu sposobnost.

Upućivanje zaposlenog na lekarski pregled vrši poslodavac i to na osnovu:

• Uputa za prethodni lekarski pregled – Obrazac 1, odnosno
• Uputa za periodični lekarski pregled – Obrazac 2.

Poslodavac popunjava obrazac u dva primerka i jedan primerak dostavlja službi medicine rada, a drugi primerak zadržava za svoje potrebe.

Preventivni i periodični pregledi i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline – obaveza poslodavca da poseduje odgovarajuće stručne nalaze

Osnovna obaveza poslodavca koja proističe iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je da obezbedi da zaposleni radi na radnom mestu i u radnoj okolini na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da zaposlenima da na upotrebu opremu za rad na kojoj su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

Poslodavac je dužan da angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline. Postupak i rokovi preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti, propisani su Pravilnikom o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline („Sl. glasnik RS“, br. 94/2006 i 108/2006 – ispr.).

Preventivnim i periodičnim pregledima i ispitivanjima opreme za rad proverava se i utvrđuje da li su na opremi za rad, koja je propisana navedenim pravilnikom, a koja se koristi u procesu rada, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i uputstvima proizvođača.

Preventivnim i periodičnim ispitivanjima uslova radne okoline proverava se i utvrđuje da li su na radnom mestu u radnoj okolini primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima i standardima.

Pravno lice sa licencom za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline izdaje stručni nalaz – izveštaj o izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad i ispitivanju uslova radne okoline sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.