Kako da ugasim (brišem iz APR) firmu?

“Gašenje firme“ je prilično komplikovano jer podrzumeva sprovođenje postupka likvidacije i, nakon toga, brisanja iz Registra. Opravdanje za to je namera zakonodavca da zaštiti poverioce te firme da ne može ista da se izbriše iz registra dok ne izmiri svoje obaveze.

Ovo važi za sva pravna lica : privredna društva, ustanove, udruženja, sportske i turističke organizacije, a zakonima koji uređuju te oblasti propisano je da se postupak likvidacije sprovodi u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Uslov za sprovođenje ovog postupka je da subjekt likvidacije ima dovoljno imovine za izmirenje svih svojih obaveza prema : poveriocima, zaposlenima, javnim prihodima (porezi, doprinosi i sl.) i dr, što se utvrđuje na osnovu knjigovodstvenog stanja – početnim likvidacionim bilansom, kao i na osnovu prijava potraživanja poverilaca tokom likvidacije.

Smatra se da su svi poverioci pravnog lica obavešteni o pokretanju postupka likvidacije time što se odluka o pokretanju postupka registruje kod nadležnog registra stim što je subjekt likvidacije obavezan da o tome pismeno obavesti poznate poverioce i pozove ih da prijave svoja potraživanja.

Dakle cilj likvidacionog postupka je da se izmire sve obaveze subjekta likvidacije da bi, nakon toga, bilo moguće izvršiti brisanje iz registra u kom je subjekt registrovan.

Namirenje obaveza

Namirenje svih obaveza vrši se unovčavanjem (prodajom) imovine subjekta likvidacije.

Ukoliko pravno liice nema ili se u toku postupka utvrdi da nema dovoljno imovine iz koje bi se izmirile sve obaveze (prezaduženost) likvidacioni postupak se obustavlja. U tom slučaju namirenje poverilaca vrši se u postupku stečaja koji se pokreće kod nadležnog privrednog suda.

Sam postupak likvidacije se pokreće odlukom nadležnog organa pravnog lica (ortaci, komplementari, odnosno skuština) i njenom registracijom.

Odlukom o pokretanju postupka likvidacije imenuje se likvidacioni upravnik, jedan ili više njih, čijim imenovanjem prestaju prava zastupanja svim zastupnicima a ako društvo ne imenuje likvidacionog upravnika svi zakonski zastupnici postaju likvidacioni upravnici.

Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se na internet strani APR u trajanju od 90 dana (ranije bilo 60 ili 90 dana) a poverioci mogu svoja potraživanja da prijave najkasnije u roku od 30 dana od isteka trajanja oglasa, tako da postupak traje najmanje 120 dana.

Likvidacioni upravnik sastavlja početni likvidacioni bilans, kao vanredni finansjski izveštaj, u roku od 30 dana od dana početka likvidacije i u istom roku ga dostavlja nadležnom organu društva na usvajanje (ortaci, komplementari, odnosno skuština), a ovaj je dužan da donese odluku o usvajanju u roku od 30 narednih dana. Usvojeni bilans se registruje u Registru finansijsikh izveštaja.

Pored ovoga, likvidacioni upravnik sastavlja početni likvidacioni izveštaj, najranije 90 a najkasnije 120 dana od dana početka likvidacije i, u istom roku, dostavlja ga nadležnom organu društva na usvajanje a ovaj je dužan da isti usvoji u roku od 30 dana. Usvojeni Izveštaj registruje se u Registru privrednih društava.

Ukoliko se postupak likvidacije ne okonča u kalendarskoj godini likvidacioni upravnik podnosi godišnji likvidacioni izveštaj nadležnom organu društva na usvajanje, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine. I ovaj izveštaj se registruje u Registru.

Šta nakon namirenja poverilaca?

Nakon namirenja poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja završni likvidacioni bilans i izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, koje sa pisanom izjavom da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, kao i da su sve obaveze izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci, sa predlogom odluke o raspodeli likvidacionog ostatka, dostavlja nadležnom organu društva radi usvajanja i donošenja odluke o okončanju likvidacije i brisanja iz registra.

Društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva.

Ortaci i komplementari odgovaraju neograničeno solidarno, a komanditori, članovi društva i akcionari odgovaraju solidarno za obaveze društva i nakon brisanja iz registra, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.

Zakonom su propisivani i razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije među kojima su i : ako društvo ne podnese nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja poslovne godine za prethodnu godinu; ako društvo ostane bez zakonskog zastupnika a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zak zastupnika; ako usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne dostavi registru privrednih subjekata.

Postupak prinudne likvidacije sprovodi registrator.