Odredbom člana 12. stav 1. tačka 1) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013 i 108/2013 – dalje: Zakon) propisano je da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja. Članom 82a stav 1. Zakona propisano je da se pravo na starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja, ali je stavom 4. propisano da izuzetno od navedene norme, osiguranici iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, pravo na starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju.

Dakle, u konkretnom slučaju, neophodno je podneti zahtev za pokretanje postupka za ostvarivanje prava na starosnu penziju, bez prethodnog brisanja preduzetnika iz Registra privrednih subjekata. Zahtev se uz prateću dokumentaciju podnosi nadležnoj filijali prema mestu poslednjeg osiguranja ili prema mestu prebivališta podnosioca zahteva. Korisnik starosne (nikako i invalidske) penzije može da nastavi da obavlja samostalnu delatnost bez ograničenja. Od trenutka ostvarivanja prava na starosnu penziju preduzetnik je osiguran po drugom osnovu (kao penzioner), te se obaveze po osnovu poreza i doprinosa od obavljanja samostalne delatnosti umanjuju za iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za nezaposlenost. Preduzetnik koji je istovremeno i korisnik starosne penzije, podleže obavezi obračunavanja i plaćanja doprinosa za PIO po osnovu prihoda od samostalne delatnosti a tako plaćeni doprinos, po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, predstavlja osnov za ponovno određivanje visine penzije, pod uslovom da je obavljao delatnost kao preduzetnik još najmanje godinu dana, a što je propisano odredbom člana 121. Zakona.