Da li je preduzetnik u obavezi da prijavi prekid obavljanja delatnosti i na koji način, ako nije u mogućnosti da obavlja delatnost nekoliko dana zbog bolesti, godišnjeg odmora i sl.?

Odredbom člana 90. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 – dr. zakon – dalje: Zakon) propisano je da je preduzetnik u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno.

Navedena odredba je jedina koja reguliše pitanje privremenog prekida obavljanja delatnosti u Zakonu i utvrđuje obavezu registracije da bi nastupila pravna dejstva istog.

U skladu sa odredbom člana 22. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2012) za prijavu prekida i nastavka obavljanja delatnosti Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre podnosi se registraciona prijava (registraciona prijava promene podataka – obavezni podaci i dodatak 06). Visina naknade za vođenje postupka registracije utvrđena je u skladu sa Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 119/2013).

Ako se registraciona prijava podnosi poštom, kao datum i vreme podnošenja prijave uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Agenciji, a što je propisano odredbom člana 9. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 83/2014), tako da u skladu sa navedenim treba voditi računa koji datum se navodi kao datum početka prekida, jer kako je gore navedeno zakon propisuje da se privremeni prekid ne može utvrđivati retroaktivno. Pozitivnim propisima nije predviđeno ograničenje u dužini trajanja privremenog prekida.

Dakle, u registracionoj prijavi se upisuje datum od kog će obavljanje delatnosti biti prekinuto, a kao najraniji može se označiti dan podnošenja registracione prijave. Datum do kog će obavljanje delatnosti biti prekinuto ne mora biti naveden, odnosno može biti označeno do ponovne prijave obavljanja delatnosti. U tom slučaju, neophodno je podnošenjem zasebne registracione prijave prijaviti nastavak rada nakon privremenog prekida.

Zakon propisuje prekršaje preduzetnika, pri tom ne regulišući pitanje neispunjenja obaveze regisitracije privremenog prekida, odnosno u odredbi člana 588. se ne spominje prekršaj u vezi sa neprijavljivanjem privremenog prekida.

Ukoliko se radi o preduzetniku koji obavlja delatnost koja ustanovljava obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase i koji je shodno odredbi člana 13. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004 i 93/2012) u obavezi da formira dnevni izveštaj jednom dnevno, na kraju rada, gde se evidentiraju totali prometa dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka zabeleženih u operativnoj memoriji, sačinjenih od trenutka formiranja prethodnog dnevnog izveštaja, učiniće prekršaj iz člana 43. istog zakona. Registracijom privremenog prekida on pravda period u kom ne štampa fiskalne račune i ne formira dnevni izveštaj.