Da li je preduzetnička radnja u obavezi da ima elaborat o zaštiti na radu i na koji način poslodavac obezbeđuje zaposlene na radu?

U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 – dalje: Zakon), preduzetnik, koji ima zaposlene (makar i jednog zaposlenog), u obavezi je da poseduje propisanu dokumentaciju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

To zapravo znači, da je poslodavac, pre svega, dužan da zaposlene osposobljava za bezbedan i zdrav rad.

Propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu govore da osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad jeste preventivna mera u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu.

Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.

Preventivne mere se obezbeđuju primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, i u postupku obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, obezbedi prilikom organizovanja rada i radnog procesa, odnosno pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka. Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, poslodavac obavlja teorijski i praktično, provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu, dok se periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog, koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, vrše na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika.

Takođe, poslodavac je dužan da za preventivnu meru, pa samim tim i za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, obezbedi potrebna finansijska sredstva (član 11. stav 1. Zakona).

Odredbom člana 29. Zakona propisano je, odnosno utvrđena je obaveza poslodavca kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, da te zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad Zakon utvrđuje i kao pravo i kao obavezu zaposlenih, tako što odredbom člana 32. stav 1. propisuje da zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.

Ovo pravo je prošireno tako što, shodno odredbi člana 33. stav 1. tačka 3) Zakona, zaposleni ima pravo da odbije da radi ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio.

Zakonom su utvrđene obaveze poslodavca vezane za vođenje i čuvanje evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Pravilnikom o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2007) propisuje se način vođenja i rokovi čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i način unošenja podataka.

Shodno navedenom, svi poslodavci, koji imaju zaposlene, uključujući i preduzetnike, dužni su da vode i čuvaju evidencije o zaposlenima osposobljenima za bezbedan i zdrav rad (Obrazac 6) i one su dokaz da je poslodavac osposobio zaposlene u skladu sa Zakonom. Obrazac 6 potpisuje zaposleni, poslodavac i lice za bezbednost i zdravlje na radu.

Preduzetnici imaju zakonsku obavezu da donesu akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Pismeni akt o obavljenoj analizi i proceni opasnosti i štetnosti, odnosno rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog, predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u kome poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i u radnoj okolini i utvrđuje mere i prioritete za poboljšanje uslova rada i otklanjanje rizika i njihovo svođenje na najmanju moguću meru. U domaćem zakonodavstvu, pravni osnov za procenu rizika sadržan je u članu 13. Zakona. Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, kao i da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i štetnosti i promene nivoa rizika u procesu rada. Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.

Dakle, preduslov za uspešnu primenu i sprovođenje mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu i radnoj okolini kod poslodavaca je procena rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja odnosno oboljenja zaposlenih.

Procena rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog zasniva se na utvrđivanju štetnosti i opasnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da dovedu do povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

U smislu napred navedenog, Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2006, 84/2006 – ispr. i 30/2010 – dalje: Pravilnik) propisan je način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

Cilj donošenja akta o proceni rizika je da poslodavac u svakom trenutku ima uvid u stanje bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno da može upravljati primenom propisanih mera za bezbedan i zdrav rad njegovih zaposlenih.

Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem odluke o pokretanju postupka procene rizika.

Odlukom o pokretanju postupka procene rizika poslodavac određuje jedno ili više odgovornih lica za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (stručno lice). Stručno lice poslodavac određuje iz reda svojih zaposlenih sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Za vršenje procene rizika poslodavac može da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, s tim što se ugovorom o angažovanju određuju jedno ili više stručnih lica iz reda zaposlenih (u skladu sa Zakonom o radu – „Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanje potrebne za vršenje procene rizika, koja su odgovorna za sprovođenje postupka procene rizika (član 18. Pravilnika). Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit.

Stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika, sa propisanim elementima iz člana 19. Pravilnika, koji mora biti odobren od strane poslodavca. Navedeni plan čini sastavni deo dokumentacije o proceni rizika uz koji mora biti priložena fotokopija licence na ime angažovanog pravnog lica, odnosno preduzetnika, za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac, po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i utvrđivanja opasnosti i štetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti i utvrđivanja načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika, donosi zaključak koji sadrži:

• sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika,
• radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom,
• prioritete u otklanjanju rizika,
• izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

Shodno odredbama Zakona, poslodavci – preduzetnici, koji imaju jednog i više zaposlenih su u obavezi da (uključujući obavezu osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i donošenja akta o proceni rizika):

• urede prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i to kolektivnim ugovorom (kod poslodavca) o bezbednosti i zdravlju na radu, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili ugovorom o radu;
• organizuju poslove bezbednosti i zdravlja na radu i donesu odluku o imenovanju lica za bezbednost i zdravlje na radu, koje treba da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; izuzetak – poslodavci, koji imaju do 10 zaposlenih, a pretežna delatnost za koju su registrovani ne spada u visokorizične delatnosti, ukoliko sami sebe imenuju za lice za bezbednost i zdravlje na radu ne moraju imati položen stručni ispit;
• donesu odluku o pokretanju postupka procene rizika, plan sprovođenja postupka procene rizika i akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini;
• izvrše osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i o tome poseduju dokaz – propisan obrazac broj 6;
• izvrše osposobljavanje najmanje 2% zaposlenih u jednoj radnoj smeni, uključujući zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, za pružanje prve pomoći, kao i osposobljavanje tehničkog i nadzornog osoblja za pružanje prve pomoći;
• formiraju, vode i čuvaju propisane evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• poseduju propisanu dokumentaciju za opremu za rad, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i opasne materije;
• poseduju izveštaje o izvršenim prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, na određenim poslovima ili rukuju pojedinom opremom za rad;
• poseduju stručne nalaze – izveštaje o izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad i ispitivanju uslova radne okoline sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.