Specijalističku ordinaciju iz radiologije, moze da registruje nezaposleni doktor specijalista radiologije sa važećom licencom nadležne komore.

Uslovi za registraciju propisani su “Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe 18/2022, 20/2023” i tiču se uslova u pogledu:

 

OTVARANJE RADIOLOŠKE ORDINACIJE – KADAR

(Član 40 Pravilnika) – Ordinaciju može registrovati nezaposleni doktor specijalista radiologije, u svojstvu preduzetnika,  sa položenim specijalističkim ispitom iz radiologije, i važećom licencom nadležne komore.

 

OTVARANJE RADIOLOŠKE ORDINACIJE – PROSTOR

(Član 44, 45, 46 Pravilnika) – Ordinacija se može registrovati u građevinskom objektu od materijala koji ne sme štetno da utiče na zdravlje ljudi i koji obezbeđuju zvučnu, termo i hidro izolaciju. Da je priključena na električnu i telefonsku mrežu, da su obezbeđeni vodovod, kanalizacija i grejanje.  Ordinacija radiologije sadrži radne prostorije:

-Prostorija u kojoj je smešten dijagnostički rendgen-aparat sa jednom rendgenskom cevi ili akcelerator površine od najmanje 20 m².

-Ako se u jednoj prostoriji koristi dijagnostički rendgen-aparat sa dve ili više rendgenskih cevi, koje se istovremeno uključuju, prostorije po jednoj rendgenskoj cevi mora iznositi najmanje 15 m².

– U radiološkoj ordinaciji obezbeđuje se i prostorija za razvijanje filmova i za pripremu bolesnika;

– Ordinacija iz oblasti radiologije mora obezbediti poseban, odnosno odvojen ulaz od ulaza u stambene i poslovne prostorije. Takođe, mora imati čekaonicu sa mokrim čvorom uz čekaonicu.

Sve radne prostorije moraju imati tekuću vodu i podove od lako održivih materijala.

 

OTVARANJE RADIOLOŠKE ORDINACIJE – OPREMA

(Član 43 Pravilnika) – Ordinacija se može osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako ima odgovarajuću opremu utvrđenu u Listi opreme za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Za Ordinaciju iz Radiologije, propisana je oprema:

– Rendgen aparat šestoventilni sa pulsnom skopijom, stativ za skopiju sa TV lancem, buki sto sa plafonskim stativom i uređajem za tomografiju, vertikalna buki blenda, aparat za razvijanje rendgen filmova, negatoskop, aparat za kiseonik sa priborom, oprema za ličnu zaštitu od jonizujućeg zračenja, komplet za anti šok terapiju, ultrazvučni aparat sa linearnom i konveksnom sondom, elektrokardiograf trokanalni, spirograf. U ordinaciji: sto, dve stolice , stetoskop, aparat za merenje krvnog pritiska, negatoskop.

 

OTVARANJE RADIOLOŠKE ORDINACIJE – LEKOVI

(Član 48 Pravilnika) – Ordinacija, može obavljati zdravstvenu delatnost, ako ima obezbeđene odgovarajuće lekove utvrđene propisom kojim se uređuje Lista lekova.

Za ordinaciju Radiologije propisana su sredstva za ukazivanje hitne medicinske pomoći i antišok terapiju.

 

Nakon rešenja zdravstvene inspekcije kojim se potvrđuje ispunjenost navedenih uslova, registracija Ordinacije radiologije vrši se u Agenciji za privredne registre.

 

Osnivanje ordinacije je izazovan postupak, sačuvajte svoje vreme, a mi ćemo celokupan proces registracije uraditi potpuno besplatno za vas.

Specijalističku ordinaciju iz hiruških grana medicine, moze da registruje nezaposleni doktor specijalista odgovarajuće hiruške grane medicine sa važećom licencom nadležne komore.

Uslovi za registraciju propisani su “Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe 18/2022, 20/2023” i tiču se uslova u pogledu:

 

OTVARANJE ORDINACIJE U OBLASTI HIRURGIJE – KADAR

(Član 40 Pravilnika) – Ordinaciju može osnovati nezaposleni doktor specijalista odgovarajuće grane hiurgije u svojstvu preduzetnika,  sa položenim specijalističkim ispitom iz odgovarajuće hiruške grana medicine, i važećom licencom za rad. Specijalistička ordinacija iz hirurgije, mora obezbediti i jednog zdravstvenog radnike sa srednjom ili višom stručnom spremom (sestru ili tehničara).

 

OTVARANJE  ORDINACIJE U OBLASTI HIRURGIJE – PROSTOR

(Član 44, 45, 46 Pravilnika) – Ordinacija se može registrovati u građevinskom objektu od materijala koji ne sme štetno da utiče na zdravlje ljudi i koji obezbeđuju zvučnu, termo i hidro izolaciju. Da je priključena na električnu i telefonsku mrežu, da su obezbeđeni vodovod, kanalizacija i grejanje.  Ordinacija iz hirurgije  sadrži radnu prostoriju za intervencije od minimum 16 m² sa tekućom vodom i podovima od lako održivih materijala, čekaonicom i mokrim čvorom uz čekaonicu.

 

OTVARANJE  ORDINACIJE U OBLASTI HIRURGIJE – OPREMA

(Član 43 Pravilnika) – Ordinacija se može osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako ima odgovarajuću opremu utvrđenu u Listi opreme za obavljanje zdravstvene delatnosti, za odgovarajuću  hirušku granu.

 

OTVARANJE  ORDINACIJE U OBLASTI HIRURGIJE – LEKOVI

(Član 48 Pravilnika) – Ordinacija mora obezbediti odgovarajuće lekove utvrđene propisom kojim se uređuje Lista lekova.  Za ordinaciju Hiruških grana medicine propisana su sredstva za ukazivanje hitne medicinske pomoći i antišok terapiju.

 

Dodato:

Hiruške ordinacije (privatna praksa), intervencije može vršiti isključivo u lokanoj ansteziji.

 

Nakon rešenja zdravstvene inspekcije kojim se potvrđuje ispunjenost navedenih uslova, registracija Ordinacije vrši se u Agenciji za privredne registre.

 

Osnivanje ordinacije iz oblasti hirurgije je izazovan postupak, sačuvajte svoje vreme, a mi ćemo celokupan proces registracije uraditi potpuno besplatno za vas.

Specijalističku ordinaciju iz interne medicine, moze da registruje nezaposleni doktor specijalista interne medicine sa važecom licencom nadležne komore.

Uslovi za registraciju propisani su “Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe 18/2022, 20/2023” i tiču se uslova u pogledu:

OTVARANJE ORDINACIJE INTERNE MEDICINE – KADAR

(Član 40 Pravilnika) – Ordinaciju može osnovati nezaposleni doktor specijalista interne medicine, u svojstvu preduzetnika,  sa položenim specijalističkim ispitom iz interne medicine, i važećom licencom naležne komore.

OTVARANJE ORDINACIJE INTERNE MEDICINE – PROSTOR

(Član 44, 45, 46 Pravilnika) – Ordinacija se može registrovati u građevinskom objektu od materijala koji ne sme štetno da utiče na zdravlje ljudi i koji obezbeđuju zvučnu, termo i hidro izolaciju. Da je priključena na električnu i telefonsku mrežu, da su obezbeđeni vodovod, kanalizacija i grejanje.  Ordinacija interne medicine sadrži radnu prostoriju od minimum 10 m² sa tekućom vodom i podovima od lako održivih materijala, čekaonicom i mokrim čvorom uz čekaonicu.

OTVARANJE ORDINACIJE INTERNE MEDICINE – OPREMA

(Član 43 Pravilnika) – Privatna praksa može se osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako ima odgovarajuću opremu utvrđenu u Listi opreme za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Za Ordinaciju iz Interne medicine, propisana je oprema:

– radni sto, dve stolice, otoman za pregled, reflektor na stalku, aparat za merenje krvnog pritiska, stetoskop, neurološki čekić, toplomer, špatule, negatoskop, vaga sa visinomerom, orman za lekove i sanitetski materijal, orman za instrumente i elektrokardiograf.

OTVARANJE ORDINACIJE INTERNE MEDICINE – LEKOVI

(Član 48 Pravilnika) – Ordinacija, može obavljati zdravstvenu delatnost, ako ima obezbeđene odgovarajuće lekove utvrđene propisom kojim se uređuje Lista lekova.

Za ordinaciju Interne medicine propisana su sredstva za ukazivanje hitne medicinske pomoći i antišok terapiju.

Nakon rešenja zdravstvene inspekcije, kojim se potvrđuje ispunjenost navedenih uslova, registracija Ordinacije interne medicine vrši se u Agenciji za privredne registre.

Osnivanje ordinacije interne medicine je izazovan postupak, sačuvajte svoje vreme, a mi ćemo celokupan proces registracije uraditi potpuno besplatno za vas.

Specijalističku ordinaciju iz fizikalne medicine, može da registruje nezaposleni doktor specijalista fizikalne medicine sa važećom licencom nadležne komore.

Uslovi za registraciju propisani su “Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe 18/2022, 20/2023” i tiču se uslova u pogledu:

OTVARANJE ORDINACIJE FIZIKALNE MEDICINE – KADAR

(Član 40 Pravilnika) – Ordinaciju može osnovati nezaposleni doktor specijalista fizikalne medicine, u svojstvu preduzetnika,  sa položenim specijalističkim ispitom iz fizikalne medicine, i važećom licencom naležne komore.

 

OTVARANJE ORDINACIJE FIZIKALNE MEDICINE – PROSTOR

(Član 44, 45, 46 Pravilnika) – Ordinacija se može registrovati u građevinskom objektu od materijala koji ne sme štetno da utiče na zdravlje ljudi i koji obezbeđuju zvučnu, termo i hidro izolaciju. Da je priključena na električnu i telefonsku mrežu, da su obezbeđeni vodovod, kanalizacija i grejanje.  Ordinacija fizikalne medicine sadrži radnu prostoriju od minimum 16 m² sa tekućom vodom i podovima od lako održivih materijala, čekaonicom i mokrim čvorom uz čekaonicu.

 

OTVARANJE ORDINACIJE FIZIKALNE MEDICINE – OPREMA

(Član 43 Pravilnika) – Ordinacija se može osnovati i obavljati zdravstvenu delatnost ako ima odgovarajuću opremu utvrđenu u Listi opreme za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Za Ordinaciju Fizikalne medicine, propisana je oprema:

– Za dijagnostiku: Radni sto, dve stolice, otoman za pregled, reflektor na stalku,  aparat za merenje krvnog pritiska, stetoskop, neurološki čekić.

– Za terapijsku rehabilitaciju: Ultrazvučni aparat, Diatron – aparat za primenu dijadinamičkih struja, Elektrostimulator, aparat za primenu interferentnih struja, lampe za IR zračenje i UV zračenje,  parafin, parafinski lonci, vaga za merenje telesne mase sa visinomerom, ručni dinamometar,  strunjače, švedske lestve, medicinski ležaj, tegovi, čunjevi, lopte, ogledala.

 

OTVARANJE ORDINACIJE FIZIKALNE MEDICINE – LEKOVI

(Član 48 Pravilnika) – Ordinacija, može obavljati zdravstvenu delatnost, ako ima obezbeđene odgovarajuće lekove utvrđene propisom kojim se uređuje Lista lekova.

Za ordinaciju fizikalne medicine propisana su sredstva za ukazivanje hitne medicinske pomoći i antišok terapiju.

 

Nakon rešenja zdravstvene inspekcije kojim se potvrđuje ispunjenost navedenih uslova, registracija Ordinacije fizikalne medicine vrši se u Agenciji za privredne registre.

Osnivanje ordinacije iz oblasti fizikalne medicine je izazovan postupak, sačuvajte svoje vreme, a mi ćemo celokupan proces registracije uraditi potpuno besplatno za vas.

Ovo pitanje nam često postavljaju pružaoci usluga socijalne zaštite za šta treba imati u vidu sledeće:

• Zakonom o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) propisano je da poslove socijalne zaštite obavljaju ustanove, ali da delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom.
• Usluge socijalne zaštite sa smeštajem koje uključuju pružanje zdravstvene zaštite poverene su ustanovama, ove delatnosti ne mogu se obavljati u formi privrednog društva, niti ih može obavljati preduzetnik.
• Sa druge strane, delatnost socijalne zaštite sa smeštajem koja se pruža bez usluge zdravstvene zaštite (npr. u vidu dnevnog boravka za stara lica ili lica sa posebnim potrebama) mogu obavljati preduzetnici i privredna društva, ali uz prethodnu saglasnost Ministarstva rada, odnosno pravnosnažno rešenje Ministarstva rada o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti socijalne zaštite

Što se tiče poreskog oslobođenja, ukazujemo na sledeće:

• Odredbom člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, odnosno da se PDV ne plaća na promet usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti.
• Prema odredbi člana 23. stav 1. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006 i 63/2007 – dalje: Pravilnik), poresko oslobođenje iz člana 25. stav 2. tačka 11) Zakona odnosi se na usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite: centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući, u skladu sa propisima koji uređuju socijalnu zaštitu i socijalnu sigurnost građana, kao i na sa njima neposredno povezani promet dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, na naknadu za promet usluga smeštaja starih lica, koje pružaju ustanove socijalne zaštite – domovi za stara lica, čiji su osnivači fizička lica, a za koje je ministarstvo nadležno za socijalna pitanja utvrdilo ispunjenost uslova za početak rada i obavljanja delatnosti ustanove, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu pružanja ovih usluga. Poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza odnosi se i na promet dobara i usluga koji je neposredno povezan sa prometom ovih usluga (isporuka hrane, pića, lekova i dr.), što se potvrđuje Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 413-00-121/2009-04 od 3.2.2009. god.).

Dakle, pružaoci usluga socijalne zaštite koji nisu registrovani u formi ustanove nisu oslobođeni PDV-a čime se cena njihovih usluga uvećava, kao i poreska davanja.

Kako, inače, preduzetnik i privredno društvo, koji imaju nameru da pružaju usluge smeštajnih ustanova s medicinskom negom (u domovima za stara lica) moraju nastaviti obavljanje delatnosti promenom pravne forme u ustanovu socijalne zaštite, čime bi ostvarili I pravo na predmetno poresko oslobođenje.

Ova agencija ima iskustva u izradi akata i registraciji navedene promene pravne forme te se možete obratiti sa zahtevom za sprovođenje celokupnog postupka.

Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010) propisano je da delatnosti iz oblasti socijalne zaštite sa smeštajem obuhvataju negu sa smeštajem kombinovanu sa drugom vrstom nege, negu sa nadzorom ili druge tipove nege, po zahtevu osoba koje su smeštene u takvim ustanovama. Nega obezbeđena u njima predstavlja kombinaciju zdravstvene i socijalne zaštite.

Delatnosti socijalne zaštite sa smeštajem su:

– 87.10 Delatnosti smeštajnih ustanova s medicinskom negom,

– 87.20 Socijalno staranje u smeštajnim ustanovama za lica s teškoćama u razvoju, duševno obolele osobe i osobe s bolestima zavisnosti,

– 87.30 Rad ustanova za stara lica i lica s posebnim potrebama,

– 87.90 Ostali oblici socijalne zaštite sa smeštajem.

Zakonom o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) propisano je da poslove socijalne zaštite obavljaju ustanove, ali da delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik organizovanja utvrđen zakonom.

Usluge socijalne zaštite sa smeštajem koje uključuju pružanje zdravstvene zaštite poverene su ustanovama, ove delatnosti ne mogu se obavljati u formi privrednog društva, niti ih može obavljati preduzetnik.

Sa druge strane, delatnost socijalne zaštite sa smeštajem koja se pruža bez usluge zdravstvene zaštite (npr. u vidu dnevnog boravka za stara lica ili lica sa posebnim potrebama) mogu obavljati preduzetnici i privredna društva, ali uz prethodnu saglasnost Ministarstva rada, odnosno pravnosnažno rešenje Ministarstva rada o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti socijalne zaštite.

Preduzetnik i privredno društvo, koji imaju nameru da pružaju usluge smeštajnih ustanova s medicinskom negom (u domovima za stara lica) moraju nastaviti obavljanje delatnosti u formi ustanove.

Ustanove se registruju u Registru ustanova koje vode privredni sudovi. Da bi se nastavilo obavljanje delatnosti u formi ustanove, potrebno je podneti Privrednom sudu zahtev za upis (osnivanje) ustanove. Privredni sud će doneti rešenje o osnivanju ustanove, uz upis zabeležbe da preduzetnik, odnosno privredno društvo nastavlja da obavlja delatnost u formi ustanove. Na osnovu pravnosnažnog rešenja suda u osnivanju ustanove, sa zabeležbom da je preduzetnik, odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću nastavilo da posluje u formi ustanove, privredni subjekt će se brisati iz Registra privrednih subjekata i prevesti u status „van nadležnosti“.

Osnovana ustanova imaće potpuni pravni kontinuitet u odnosu na privredno društvo koje je brisano iz Registra privrednih subjekata, zadržaće isti matični i poreski identifikacioni broj jer je reč o pravnom licu koje je nastavilo da obavlja delatnost kao ustanova socijalne zaštite.

Sa druge strane ukoliko preduzetnik nastavlja da obavlja delatnost u formi ustanove nema formalno – pravnog kontinuiteta: osnovana ustanova će imati novi matični i poreski identifikacioni broj dodeljen pravnom licu, a podatak da je ustanova osnovana radi nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u formi ustanove biće dostupan u zabeležbi unetoj u Registar ustanova.

Pored navedenog ukazujemo i da se na naknadu za promet usluga smeštaja starih lica, koje pružaju ustanove socijalne zaštite – domovi za stara lica, za koje je ministarstvo nadležno za socijalna pitanja utvrdilo ispunjenost uslova za početak rada i obavljanja delatnosti ustanove, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu pružanja ovih usluga (član 25. stav 2. tačka 11) Zakona o PDV). Dakle ovo poresko oslobođenje se odnosi samo na usluge koje pružaju ustanove socijalne zaštite, ne i na usluge socijalne zaštite koje vrše privredna društva, preduzetnici i dr, subjekti, što je razlog više za promenu pravne forme pružaoca usluga u formu ustanove socijalne zaštite.

Ova agencija ima iskustva u izradi akata i registraciji navedene promene pravne forme te se možete obratiti sa zahtevom za sprovođenje celokupnog postupka.

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti,  objavljen u „Sl. glasniku RS“ br. 25/2019,  stupio je na snagu, osmog dana od dana objavljivanja, 10. aprila 2019. godine.

Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada privatne prakse propisani su odredbama 37-45 ovog zakona, pa tako:

 

Privatnu praksu može osnovati:

1) nezaposleni zdravstveni radnik pod propisanim uslovima;

2) zdravstveni radnik korisnik starosne penzije.

Zdravstveni radnik može osnovati samo jednu privatnu praksu.

Dalje je propisano koje uslove mora da ispuni osnivač privatne prakse u pogledu kadrova, prostora, opreme i lekova.

Na rad privatne prakse primenjuju se propisi kojima se uređuje preduzetništvo, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

 

Privatna praksa se može osnovati kao: 1) lekarska ordinacija (opšta, specijalistička i užespecijalistička); 2) ordinacija dentalne medicine (opšta i specijalistička); 3) poliklinika; 4) laboratorija (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju sa virusologijom, patohistologiju sa citologijom); 5) apoteka privatna praksa; 6) ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju); 7) laboratorija za zubnu tehniku.

Privatna praksa ne može obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći, pripreme krvi i komponenata krvi, uzimanja, čuvanja i presađivanja organa, ćelija i tkiva kao delova ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina, patoanatomsko-obdukcijsku i sudsko-medicinsku delatnost, kao ni zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja.

Privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako nadležno ministarstvo rešenjem utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Privatna praksa počinje sa radom danom upisa u registar.

Novim zakonom je propisan privremeni prestanak privatne prakse.

 

Privatna praksa je dužna da: 1) pruži hitnu medicinsku pomoć, u skladu sa zakonom; 2) učestvuje, na poziv nadležnog organa, u radu na sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti, kao i na zaštiti i spasavanju stanovništva u slučaju kriznih i vanrednih situacija; 3) istakne raspored radnog vremena i pridržava se tog rasporeda; 4) istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda račun za pružene zdravstvene usluge; 5) organizuje, odnosno obezbeđuje upravljanje medicinskim otpadom, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom.

Ministarstvo donosi rešenje o zabrani obavljanja zdravstvene delatnosti u privatnoj praksi u propisanim slučajevima.

Privatna praksa briše se iz registra, u skladu sa zakonom propisanim slučajevima.

Vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija i Integrisani zdravstveni informacioni sistem

Zdravstvena ustanova i privatna praksa dužne su da vode propisanu zdravstvenu dokumentaciju i evidencije i da u propisanim rokovima dostavljaju individualne i zbirne izveštaje nadležnom zavodu za javno zdravlje, kao i drugim nadležnim organima, ustanovama i organizacijama, na način propisan zakonom kojim se uređuje zdravstvena dokumentacija i evidencije u oblasti zdravstva.

Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, kao i prikupljanja i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva i funkcionisanjem sistema zdravstvene zaštite, odnosno prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija, organizuje se i razvija integrisani zdravstveni informacioni sistem u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

Raspored rada i radno vreme u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi

Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, utvrđuje se u zavisnosti od vrste zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, kao i vrste zdravstvene delatnosti koju obavljaju, a u skladu sa potrebama građana i organizacijom rada drugih zdravstvenih ustanova i privatne prakse na određenoj teritoriji.

Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi u privatnoj svojini utvrđuje direktor, a u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini i privatnoj praksi osnivač.

Zdravstvena ustanova, kao i privatna praksa, o nedeljnom rasporedu rada, početku i završetku radnog vremena, obaveštava APR, radi upisa u nadležni registar.

 

U prelaznim i završnim odredbama (član 263 i 264.) istog propisano je:

• Ministar će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
• Do donošenja propisa iz stava 4. ovog člana, primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona
• da su druga pravna lica i privatna praksa, dužni da usklade svoje akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
• da su u postupcima usaglašavanja sa odredbama ovog zakona u pogledu izmene naziva, zdravstvena ustanova, drugo pravno lice i privatna praksa oslobođene su plaćanja taksi i troškova postupanja državnih organa.

Dakle, iz navedenog proizlazi da je postojeća stomatološka ordinacija u obavezi da u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ( znači: do 10.04.2020. god.) usklade svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona.

Kako je Zakonom propisano da dosadašnji oblik stomatološke ordinacije bude ordinacija dentalne medicine (opšta i specijalistička) to je, prema našem mišljenju, potrebno uskladiti promenu dosadašnjeg naziva ordinacije registrovanog u APR-u.

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti,  objavljen u „Sl. glasniku RS“ br. 25/2019,  stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, dana 10.04.2019. godine.

U prelaznim i završnim odredbama istog propisano je:

• (član 263):

– da će APR preuzeti od privrednih sudova koji su bili nadležni za poslove registracije zdravstvenih ustanova predmete, arhivu i registraturski materijal, nastao u radu na vođenju registara, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Zakona,

– da će se Registar zdravstvenih ustanova i Jedinstvena evidencija uspostaviti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona ( znači: do 10.10.2020. god.),

– da će APR po službenoj dužnosti izvršiti prevođenje podataka o zdravstvenim ustanovama iz registra privrednih sudova, prema poslednjem registrovanom stanju, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona ( znači: do 10.10.2020. god.),

– da će se, do uspostavljanja Registra zdravstvenih ustanova i Jedinstvene evidencije, zdravstvene ustanove registrovati u nadležnim privrednim sudovima,

– da su postojeće zdravstvene ustanove dužne da podnesu prijavu za upis usklađivanja u Registar zdravstvenih ustanova koji vodi APR, u roku od tri meseca od dana okončanja postupka prevođenja ( znači: do 10.01.2021. god.),

– da su zdravstvene ustanove dužne da Registru zdravstvenih ustanova, uz prijavu za upis usklađivanja, podnesu i primerak novog statuta.

Registar zdravstvenih ustanova je jedinstven, vodi ga APR i u istom se registruju sve zdravstvene ustanove, bez obzira na svojinu sredstava kojim su osnovane.

• (član 264):

– da su postojeće zdravstvene ustanove dužne da usklade svoje opšte akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ( znači: do 10.04.2020. god.),

Do donošenja akata iz st. 1. i 2. ovog člana, zdravstvene ustanove, druga pravna lica i privatna praksa primenjivaće akte koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Zdravstvene ustanove koje u svom sastavu imaju organizacione jedinice iz člana 221. stav 1. tač. 2) apoteka DZ i 3) bolnička apoteka ovog zakona dužne su da usklade svoje akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u delu koji se odnosi na obavljanje apotekarske delatnosti, u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U postupcima usaglašavanja sa odredbama ovog zakona u pogledu izmene naziva, zdravstvena ustanova, drugo pravno lice i privatna praksa oslobođene su plaćanja taksi i troškova postupanja državnih organa.

Dakle, iz navedenog proizlazi da su postojeće zdravstvene ustanove dužne da usklade svoje opšte akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ( znači: do 10.04.2020. god.), kao i da podnesu prijavu za upis usklađivanja u Registar zdravstvenih ustanova koji vodi APR, u roku od tri meseca od dana okončanja postupka prevođenja ( znači: do 10.01.2021. god.) i podnesu primerak novog statuta.

Napominjemo da je novim zakonom promenjen oblik osnivanja zdravstvene ustanove apoteke u apotekarsku ustanovu te treba uskladiti poslovno ime izmenom ,,Apoteka’’ u ,,Apotekarska ustanova’’.

Pored ovoga ukazujemo da je, odredbom člana 28. stav 4. Zakona, propisano da se na: organe zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, statusne promene, promenu pravne forme i prestanak postojanja, shodno primenjuju propisi kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava što, prema tome, znači da zdravstvene ustanove u privatnoj svojini sada imaju organe: skupštinu i direktora, dok je za zdravstvene ustanove u javnoj svojini ostalo da imaju organe: upravni odbor, nadzorni odbor i direktora .

Takođe, za sve zdravstvene ustanove novim zakonom (čl. 126-32) propisano je da su iste dužne da organizuju stručne organe i to: stručni savet, stručni kolegijum, etički odbor i komisiju za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, čiji se zadaci, sastav i način rada uređuju statutom.

Na kraju, ističemo da usklađivanje akata podrazumeva izmenu postojećih akata: osnivačkog akta i statuta, u kom slučaju treba sačiniti i prečišćene tekstove istih, ili doneti nova akta a stara staviti van snage.

Nakon usvajanja statuta potrebno je uskladiti pravilnike i pojedinačna akta (odluke, rešenja i drugo).

Ukoliko niste izvršili usklađivanje navedenih akata u propisanoj formi  i rokovima možete se obratiti ovoj agenciji za izradu akata i registraciju, kako bi ispunili zakonske obaveze.

Odredbom člana 33. st. 3. novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) uvodi se novina kojom se utvrđuje izuzetak od propisanog pravila da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, može obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Izuzetak se odnosi na mogućnost zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, da, izuzetno, angažuje zdravstvenog radnika druge specijalnosti iz druge zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, zaključivanjem ugovora o poslovno- tehničkoj saradnji sa drugom zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, odnosno zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa zdravstvenim radnikom, kao i na drugi način utvrđen zakonom kojim se uređuje rad zaposlenih u javnim službama, ukoliko je neophodno da se neposrednom saradnjom i konsultacijom sa zdravstvenim radnikom te zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, određenom pacijentu obezbedi kvalitetna i bezbedna zdravstvena zaštita u okviru zdravstvene delatnosti za koju je zdravstvena ustanova osnovana.

Odredbom st. 4. istog člana  Zabranjeno je da zdravstveni radnik druge specijalnosti obavlja zdravstvenu delatnost koja je izvan zdravstvene delatnosti utvrđene rešenjem Ministarstva o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti te zdravstvene ustanove, osim u slučajevima propisanim stavom 3. ovog člana.

Pored navedenog, odredbom st. 5. istog člana novog  Zakona omogućava se zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi,  da angažuje zdravstvenog radnika sa dozvolom za obavljanje metoda i postupaka komplementarne medicine za dodatnu dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju pacijenta u okviru zdravstvene delatnosti za koju je zdravstvena ustanova osnovana, zaključivanjem ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa drugom zdravstvenom ustanovom odnosno privatnom praksom, odnosno zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa zdravstvenim radnikom.