Novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019), koji je stupio na snagu, 11.04.2019. godine, uvedene su izmene u postupku izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licenci.

Članom 183. Zakona je predviđen postupak obnavljanja licence, gde je propisano da zdravstveni radnik podnosi zahtev za obnavljanje licence Komori najkasnije 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata.

Poštovanje navedenih rokova je neophodno jer je članom 184. Zakona, predviđena obaveza Komore da najkasnije u roku od 24 sata, obaveštava zdravstvenu inspekciju, organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja i poslodavca o neobnovljenim, odnosno oduzetim licencama.

Novina je i da se zdravstvenom radniku preko 70 godina starosti licenca može izdati samo na period od godinu dana.

Lekarska komora Srbije obaveštava da je propisane rokove neophodno poštovati, jer je u postupku obnavljanja licence Komora obavezna da upućuje zahtev za proveru iz kaznene evidencije MUP RS za svakog lekara pojedinačno i da tek nakon dobijanja navedenih podataka, Komora sprovodi postupak obnove licence. Provere podataka zahtevaju određeno vreme, i postoji rizik da ukoliko se zahtev za obnovu licence ne podnese u zakonskom roku, može dovesti do toga da licenca ne bude obnovljena u roku.

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019) stupio je na snagu 10.4.2019. godine, osim odredbe člana 115. stav 1. tačka 2) čija primena počinje 10.4.2020. godine.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15,106/15, 105/17 – dr. zakon i 113/17 – dr. zakon).

Prelaznim i završnim odredbama čl. 261-271. novog Zakona propisano je sledeće :

• Ministar će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona stim da se, do donošenja ovih propisa, primenjuju propisi (pravilnici i dr.) koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona,
• da će Agencija za privredne registre preuzeti od privrednih sudova koji su bili nadležni za poslove registracije zdravstvenih ustanova predmete, arhivu i registraturski materijal, nastao u radu na vođenju registara, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Zakona,
• da će se Registar zdravstvenih ustanova i Jedinstvena evidencija uspostaviti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona (do: 10.10.2020. god.),
• da će APR po službenoj dužnosti izvršiti prevođenje podataka o zdravstvenim ustanovama iz registra privrednih sudova, prema poslednjem registrovanom stanju, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona (do: 10.10.2020. god.),
• da su postojeće zdravstvene ustanove dužne da podnesu prijavu za upis usklađivanja u Registar zdravstvenih ustanova koji vodi APR, u roku od tri meseca od dana okončanja postupka prevođenja (do: 10.01.2021. god.), te da uz prijavu za upis usklađivanja podnesu i primerak novog statuta,
• da će se, do uspostavljanja Registra zdravstvenih ustanova i Jedinstvene evidencije, zdravstvene ustanove registrovati u nadležnim privrednim sudovima, kao do sada,
• da su postupci usaglašavanja sa odredbama ovog zakona u pogledu izmene naziva, zdravstvena ustanova, drugo pravno lice i privatna praksa oslobođene  plaćanja taksi i troškova postupanja državnih organa.

Pored ovog, oredbama čl. 264 ovog zakona propisano je da su postojeće zdravstvene ustanove, druga pravna lica i privatna praksa dužne da usklade svoja opšta akta, organizaciju i rad sa odredbama Zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, tj. do 10.04.2020. godine.

Izuzetno, postojeće zdravstvene ustanove koje u svom sastavu imaju organizacione jedinice iz člana 221. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona (apoteke doma zdravlja i bolničke apoteke) dužne su da usklade svoje akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u delu koji se odnosi na obavljanje apotekarske delatnosti, u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja opštih akata usklađenih sa novim Zakonom, zdravstvene ustanove, druga pravna lica i privatna praksa primenjivaće akta koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Posebno istčemo da je, odredbom člana 28. stav 4. Zakona, propisano da se na: organe zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, statusne promene, promenu pravne forme i prestanak postojanja, shodno primenjuju propisi kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava što, prema tome, znači da zdravstvene ustanove u privatnoj svojini sada imaju organe: skupštinu i direktora, dok je za zdravstvene ustanove u javnoj svojini ostalo da imaju organe: upravni odbor, nadzorni odbor i direktora .

Takođe, za sve zdravstvene ustanove novim zakonom (čl. 126-32) propisano je da su iste dužne da organizuju stručne organe i to: stručni savet, stručni kolegijum, etički odbor i komisiju za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, čiji se zadaci, sastav i način rada uređuju statutom.

Na kraju, ističemo da usklađivanje akata podrazumeva:

1. izradu novih akata: osnivačkog akta i statuta, čijim se donošenjem stara akta stavljaju van snage, ili
2. izmenu postojećih akata: osnivačkog akta i statuta, u kom slučaju treba sačiniti i prečišćene tekstove istih .

Nakon usvajanja statuta potrebno je uskladiti pravilnike i pojedinačna akta (odluke, rešenja i drugo).

Ukoliko niste izvršili usklađivanje navedenih akata u propisanoj formi  i rokovima možete se obratiti ovoj agenciji za izradu akata i registraciju, kako bi ispunili zakonske obaveze.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018 ) članom 158. propisano je da postojeća privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu za prijem elektronske pošte, imaju obavezu registracije navedene adrese u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona, pa je  krajnji rok za izvršenje obaveze registracije adrese elektronske pošte 1. oktobar 2019. godine.

Odredbom člana 66. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da obveznik doprinosa koji je sâm platio doprinose, odnosno kome je u njegovo ime i u njegovu korist plaćen doprinos iz osnovice koja prelazi iznos najviše godišnje osnovice za kalendarsku godinu, ima pravo na povraćaj tako više plaćenog iznosa,

Do plaćanja doprinosa preko najviše osnovice dolazi, najčešće kod onih osiguranika koji u toku godine ostvaruju prihode po više različitih osnova, zbog toga što je odredbom člana 12. Zakona, propisano da kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori), doprinos za PIO obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice za plaćanje doprinosa.

Iz citirane odredbe člana 66. Zakona, proizilazi da obveznik fizičko lice ima pravo na povraćaj doprinosa koji su plaćeni na osnovicu koja je viša od najviše godišnje osnovice za obračun i plaćanje doprinosa, a koji padaju na njegov teret. To praktično znači, da, ukoliko su doprinosi preko najviše godišnje osnovice plaćeni po osnovu zarade, on ima pravo samo na povraćaj doprinosa koji padaju na teret zaposlenog, a ne i doprinosa koji padaju na teret poslodavca (tzv. doprinosi na osnovicu). Ukoliko su doprinosi preko najviše osnovice plaćeni na ugovorenu naknadu, on ima pravo na povraćaj svih doprinosa koji su plaćeni na iznos osnovice koji prelazi najvišu godišnju osnovicu doprinosa, a imajući u vidu da doprinosi po osnovu ugovorene naknade u celosti padaju na teret primaoca prihoda.

Iznos najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 154/2020. i iznosi 4.869.000 dinara.

Postupak povraćaja više plaćenih doprinosa uređen je Pravilnikom o uslovima, postupku i načinu povraćaja više plaćenog doprinosa za socijalno osiguranje i prestanku obaveze plaćanja doprinosa po osnovu ugovorene naknade u tekućoj godini.

Prema članu 3. Pravilnika, zahtev za povraćaj doprinosa se može podneti nadležnoj poreskoj upravi, po isteku kalendarske godine za prethodnu godinu, na osnovu podataka unetih u matičnu evidenciju organizacije nadležne za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) i na osnovu potvrda isplatilaca prihoda o visini osnovice doprinosa i obračunatim i plaćenim doprinosima po odbitku.

Pre pokretanja postupka pred Poreskom upravom, potrebno je pribaviti uverenje nadležnog Fonda PIO o visini osnovice na koju je plaćen doprinos za PIO za prethodnu godinu.

Kako je postupak komplikovan i dugotrajan savetujemo Vam da ostvarivanje ovog  prava prepustite ovoj agenciji, koja ima dugogodišnje iskustvo u tome.

Izmenom člana 25. stav 1. ZPPPA propisano je da je poreski obveznik, pored ostalog, dužan da Poreskoj upravi dostavi i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi, radi kvalitetnije i sveobuhvatnije evidencije o svim adresama i lokacijama na kojima obveznik obavlja delatnost, bez obzira na osnov korišćenja (vlasništvo, zakup i dr.) i za koje poslovne potrebe (proizvodnja, skladište, kancelarije i dr.).
Navedeno zakonsko rešenje će se primenjivati po isteku 120 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama, odnosno počev od 27. avgusta 2018. godine.

Ministarstvo zdravlja donelo je Pravilnik o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apoteci („Sl. glasnik RS“, br. 53/2017 – dalje: Pravilnik).na osnovu odredaba člana 101. stav 5. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015) kojima je propisano da apoteka pored prometa lekova i medicinskih sredstava na malo, može snabdevati građane i dečijom hranom, dijetetskim proizvodima, određenim vrstama kozmetičkih i drugih sredstava za zaštitu zdravlja.
Pravilnik je stupio na snagu 7.6.2017. godine a počinje da se primenjuje 8.12.2017. godine.

Napominjemo da je još uvek je na snazi Lista o određenim vrstama kozmetičkih i drugih sredstava za zaštitu zdravlja kojima apoteke mogu snabdevati građane („Sl. glasnik RS“, br. 15/2014) kojom su utvrđene određene vrste kozmetičkih i drugih sredstava za zaštitu zdravlja kojima apoteke mogu snabdevati građane, međutim ova lista je obustavljena od izvršenja do donošenja odluke Ustavnog suda o njenoj ustavnosti i zakonitosti, na osnovu Rešenja Vlade Republike Srbije o obustavi od izvršenja Liste o određenim vrstama kozmetičkih i drugih sredstava za zaštitu zdravlja kojima apoteke mogu snabdevati građane („Sl. glasnik RS“, br. 15/2014), koje je objavljeno u „Sl. glasniku RS“, br. 24/2014 od 28.2.2014. godine

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi, kao i nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Kako prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2021. godini iznosi 1.089.408 dinara („Sl. glasnik RS“, br. 27/2022), godišnji porez na dohodak građana za 2021. godinu plaćaju fizička lica – rezidenti i nerezidenti koji su u 2021. godini ostvarili ukupan dohodak veći od 3.268.224 dinara.

Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana je oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka koji iznose:

• za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike – 435.673 dinara;

• za izdržavanog člana porodice – 15% od prosečne godišnje zaradepo zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po članu – 163.411 dinara.

Ukupan iznos licnih odbitaka ne moze biti veci od 50% dohotka za oporezivanje.

Godišnji porez na dohodak građana plaća se na oporezivi dohodak po stopi od:

• 10% – za fizičko lice koje je ostvarilo oporezivi dohodak u iznosu do šestostruke prosečne godišnje zarade– na iznos do 6.536.448 dinara;

• 15% – za fizičko lice koje je ostvarilo oporezivi dohodak u iznosu koji je veći od 6.536.448 dinara,  iznos do 6.536.448 dinara oporezuje se po stopi od 10% a iznos iznad 6.536.448 dinara oporezuje se po stopi od 15%.

Prema odredbama člana 92. Zakona, obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana je dužan da za ostvareni dohodak u godini za koju se vrši utvrđivanje poreza podnese poresku prijavu sa tačnim podacima nadležnom poreskom organu po isteku te godine, najkasnije do 15. maja naredne godine, a rok za podnošenje poreske prijave za 2021. godinu je do 16.05.2022. godine obzirom da je 15. maj nedelja – neradni dan.

Poreska prijava se podnosi na obrascu PPDG-2R elektronski, preko portala Poreske uprave E-porezi, ili u pisanom obliku, licno ili preko poreskog punomocnika.

Prijavu, umesto Vas, moze podneti ova Agencija ukoliko je pismeno ovlastite.

Lekarska komora Srbije (LKS) je osigurala sve svoje licencirane članove.

Suma osiguranja je 12.240 evra po osiguranom slučaju. Ukupni godišnji maksimum po jednom lekaru iz više štetnih događaja je 20.000 evra.

Predmet osiguranja je građansko pravna odgovornost lekara (zakonska) odgovornost osiguranika za štete nastale usled smrti, povrede tela ili zdravlja trećih lica koje su nastale kao posledica profesionalne greške lekara usled vršenja svoje delatnosti.

Osigurani slučaj je profesionalna greška, nesavestan ili nestručan postupak, odnosno propust lekara, a koja je u suprotnosti sa aktuelnim propisima i standardima medicinske struke i čija je direktna posledica nepovoljan ishod po zdravlje trećeg lica.

Osiguranik je u obavezi da u roku od tri dana od saznanja da je eventualno nastupio štetni događaj koji može prouzrokovati odštetni zahtev obavesti osiguravača. Osiguranje pokriva štetne događaje za koje se ustanovi da su nastali u periodu trajanja ugovora o osiguranju.